Лука Ћеловић Требињац
Лука Ћеловић је у Београд дошао из Херцеговине као младић без новца, знања и друштвених веза.
Са собом је донео огромну енергију и одлучност да успе и буде најбољи у том новом свету – Београду с краја 19. века који расте и постаје престоница и центар Србије и Српства.
Тадашњи Београд је има капацитет да интегрише енергију и жељу Луке Ћеловића и омогући му да испуни свој сан.
Сан сиромашног дечака са обода Српства да буде најбољи, како би могао да гради друштво и живи у окружењу које је уређено, правично, негује своју традицију и идентитет, које је модерно и омогућава свима који су предани раду и стицању да успеју, постану његов део и дају свој допринос да оно постане још боље.
Лука Ћеловић – Требињац, филантроп, патриота, поштовалац науке и љубитељ културе, рентијер, индустријалац, трговац, рођењем Херцеговац, а по опредељењу Београђанин, у време писања свог тестамента свакако један од најбогатијих људи у тадашњој Краљевини, сву своју покретну и непокретну имовину завештао је Универзитету у Београду. Он је тиме постао несумњиво највећи добротвор ове престижне високошколске установе која је у својој бурној историји и пре и након овог завештања примила велики број легата, задужбина и поклона, од којих су многи специфични и важни, али који се по материјалној вредности и по заокружености целине давања свега створеног у једном богатом животу и изузетно успешној пословној каријери не могу мерити са оним што је Лука Ћеловић даровао Универзитету у Београду.
Дошавши у Београд као сиромашни избеглица без формалног образовања Лука Ћеловић је крајем деветнаестога века поделио судбину многих својих земљака који су из родне Босне и Херцеговине одлазили у богатије и слободније крајеве, Србију, Црну Гору, далеке земље преко океана. Луку Ћеловића одликовала је интелигенција, марљивост, урођени дар за трговину и организацију. Средина у коју је дошао омогућила му је да захваљујући овим особинама стекне велико богатство и друштвени утицај. Тиме је он остварио могућност да остави значајан траг у историји свог народа, оствари трајни утицај на развој друштва које му је несебично помогло, као и да допринесе даљем развоју система који му је омогућио, у многим другим временима и друштвима неостварив, лични успех, остварење снова и жеља сиромашног, бистрог и вредног калфе из Требиња, који је вероватно само маштао о томе да постане успешан, а на крају је уписао своје име у вечну књигу сећања о великанима српског народа.
Лука Ћеловић био је вредан мајстор, успешан трговац, умешан индустријалац. Штедљив, марљив и умерен, личним особинама давао је пример другима како се успешно послује и скромно живи, а урођеним способностима и интутивиним знањима у организацији и управљању створио је пословну империју и изузетно лично богатство. Као велики партиота трошио је нештедимице, али промишљено, тешко стечено богатство на корист свог народа. Помагао је науку, образовање и културу јер је веровао да се само њиховим унапређењем може дугорочно и на најбољи начин помоћи свом народу. Лично изузетно храбар непосредно је учествовао у борбама и био рањен. Када му је стечено богатство то омогућило био је организатор и финансијер читавог једног патриотског покрета – четничке акције, чији одјеци трају до данас. Предузимљив, мецена културе, финансијер науке, љубитељ града у коме је живео, постојбине из које је потекао, његовим завештањем штампане су небројене књиге, платио је да се за вечност сачувају Мокрањчеве руковети, да Мика Алас обиђе свет и добије инспирацију за своје велелепно научно дело, да постоји хор Обилић и да он и данас кроз песму разноси славу његове омиљене песме Хеј трубачу, да Београд добије један од својих најлепших паркова, да се у камен уклеше успомена на пале београдске студенте у ослободилачким ратовима. У свакој од својих небројених активности Лука Ћеловић био је оличење свега онога што никада није био у прилици да прочита у школским уџбеницима или историјским и философским књигама, али што је можда чуо у српским епским песмама, или наследио од античких хероја – најбољи у свакој прилици и сваком друштву, имајући меру и познајући самога себе.
