Задужбина Луке Ћеловића Требињца
Лука Ћеловић је највећи добротвор Универзитета у Београду. После његове смрти, 15. августа 1929.године, пронађен је Тестамент из 1911.године као и Основно писмо о оснивању „Задужбине Луке Ћеловића-Требињца“ од 23.децембра 1925 . године.
Указом Краља Александра I од 30.марта 1926.године одобрено је оснивање „Задужбине Луке Ћеловића-Требињца, београдског трговца“. Овим је Лука Ћеловић-Требињац , постао један од највећих просветних добротвора и највећи задужбинар Универитета у Београду.
У Основном писму Лука Ћеловић захваљује „Богу и свим добрим пријатељима који ми помогоше да стекнем своје имање у Србији која ме је примила за свог грађанина, уверен да наука и привредни рад уз неговање младог нараштаја најбоље обезбеђује културну и политичку будућност народа.“ Он даље наводи: „Само чист приход Задужбине може се користити, трошити и употребљавати за научне потребе и циљеве Универзитета, а основни капитал не сме ни у ком случају да се смањи.“
Према жељи оставиоца, предвиђено је било да Задужбином руководи Одбор кога чине ректор, који је уједно и председник Одбора, проректор, декани и продекани свих факултета Београдског универзитета. Лука Ћеловић је Задужбини одмах предао своје имање у Јаворској улици бр. 7 и 9, по тапији бр.19431, а предвидео је да остало имање буде прикључено фонду Задужбине после његове смрти.
Правила о руковању Задужбином и о распоређивању чистог прихода израдио је Универзитетски савет Београдског универзитета. Та су се правила могла мењати само сваке десете године. Предвиђено је било да се на све Задужбинске зграде, на сву опрему, као и на научна достигнућа штампана из фондова задужбине стави видна ознака „Задужбина Луке Ћеловића - Требињца“.
Непокретна имовина Задужбине Луке Ћеловића - Требињца, трговца из Београда, обухватала је:
- плац са кућом у ул. Јаворској бр. 7. и 9,
- двоспратну кућу у ул.Краљевића Марка бр.1, која има 4 стана и 4 дућана у партеру,
- палатуна углу ул. Карађорђеве бр.65 и Загребачке бр.1, која има 24 стана и 6 дућана са 5 теретних лифтова,
- 4. палате дуж целе Загребачке улице, а у које улазе бројеви 3, 5, 7 и 9, као и бр. 16 у Босанској улици. Ове зграде имају 31 стан и 7 дућана са 4 теретна лифтa.
Палате су постале власништво Задужбине почетком 1930.године, па је Задужбина од тада примала велике суме новца од издавања ових некретнина. Сав приход од издавања ових и других имања, управник Задужбине је сваког месеца предавао Управи Београдског универзитета. Тај приход је 1930. месечно износио просечно око 260.000 ондашњих динара, што је у време тешке економске кризе била и те како значајна сума новца за Универзитет, ако се има у виду да је тада плата редовног професора, министра или генерала износила око 5.000 динара.
Име Луке Ћеловића заузело је у историји Универзитета у Београду једно од најзначајнијих места, јер је он својим великим доброчинством знатно потпомогао развој ове наше просветне установе.
После извршеног пописа вредност имовине коју је Лука Ћеловића завештао Универзитету у Београду процењена је на 13.500.000 (тринаест и по) милиона динара. Кућа у ул.Краљевића Марка бр.1,у којој је становао пок. Лука Ћеловић-Требињац процењена је на 1.200.000 динара. Хартије од вредности које се налазе код Београдске задруге достижу вредност од 511.500 динара. У његовојкаси нађена је штедна књижица на 1.077128. динара, 60 акција Народне банке у вредности од 480.000 динара и друге вредности. Извршена је ,такође, и процена целокупног намештаја који се налазио у кући, а који је Лука ретко или скоро никада користио. Све ово што је у кући пронађено и пописано припало је Универзитету односно Задужбини. Попис је извршио шеф оставинског одељења Београдске општине г. Михаило Благојевић у присуству ректора др. Чеде Митровића, декана филозофског факултета,др. Поповића, економа Универзитета г. Михаила Стојанчевића и секретара Универзитета г.Властимира Матића. Попису су присуствовали и рођаци пок. Луке Ћеловића синовац Манојло Ћеловић, сестрић Владо Вуковић и зет Михаило Поповић, адвокат из Јагодине. Попис је трајао од 10 часова пре подне до 6 часова по подне. После извршеног пописа ректор Универзитета др Чеда Митровић изјавио је на протоколу о попису следеће: „Како је за живота пок. Ћеловића утврђено постанак Задужбине у виду задужбинског поклона, а не наследном вољом, то молим Суд: да ова факта утврди и преда сву имовину на чување и руковање Одбору назначеном у Основном писму.“ На основу овога шеф оставинског одељења г. Михаило Благојевић упућује акт о попису Варошком суду, старатељском судији, који је донео одлуку о предаји целокупне заоставштине Универзитетском одбору задужбине.
