Лична библиотека Луке Ћеловића Требињца

Лука Ћеловић је дошао у Београд готово неписмен. Прихватио је нову средину у коју је дошао, а она му је омогућила сазнање да је знање моћ. Знање се у то доба налазило у штампаним књигама и Лука Ћеловић их је прикупљао и читао. Касније су му дариване у знак пажње и поштовања.

У почетку 1930. године, његова приватна библиотека са три ормарића и две кинеске вазе, предата је Универзитетској библиотеци у Београду. Библиотека је имала преко 1100 књига и 580 инвентарних бројева. Највише је било дела домаћих писаца, али су ту биле и књиге на француском и немачком језику, разни прописи, закони, споменици и извештаји, са статистичким подацима о многим државним и приватним предузећима, банкама, акционарским, хуманитарним и патриотским друштвима. Библиотека је такође имала око 80 књига штампаних у Француској и Швајцарској током Првог светског рата. Задужбина је сваке године донирала новац Универзитетској библиотеци за куповину нових књига и периодике, као и за куповину посебних издања.

 

ДѢЛОВОДНЫЙ протоколъ одъ 1812. Маія 21. до 1813. Августа 5. Кара-Ђорђа Петровића, вър'овногъ вожда и господара народа србскогъ.

Најстарија књига, у Посебној библиотеци Луке Ћеловића, је Деловодни протокол Карађорђа Петровића 1812-1813. Издавач је  Друштво србске словесности, 1848. године. То је  опсежан и значајан документ о Првом  српском  устанку, у којем је скупљено 1.138 деловодничких нумера, војних, дипломатских, привредних и судских писама, заповести и упутстава из дворске канцеларије. Књига је збирка званичних докумената која се односи на време владавине Карађорђа Петровића, првог српског вожда и вође Првог српског устанка. Документи у књизи покривају период од 21. маја 1812. до 5. августа 1813. године и углавном се баве финансијским питањима, попут плаћања пореза и давања различитих дозвола и привилегија. Књига представља важан извор за проучавање политичке, економске и друштвене ситуације у Србији током владавине Карађорђа Петровића и Првог српског устанка.

 

"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти
Караџић, Вук Стефановић

У делу Правитељствујушћи Совјет сербски за времена Кара-Ђорђијева или отимање ондашњијех великаша о власт, издатом 1860, са педесетогодишњим одстојањем, Вук даје непристрасну слику једног времена. Био је сведок несугласица и размирица, грабежа с којим је почело раслојавање у српском друштву, како се устаничке старешине одвајају од народа и уновчавају заслуге из битака. Осионост старешина, пљачка и отимачина, гложење око власти и богатства, сломили су Србију и пре него што ће је Турци прегазити. Ова књига је важна за разумевање политичке и друштвене историје Србије у 19. веку, као и за проучавање односа између владара и племства у време настајања модерне српске државе.

 

 

 

Законик Стефана Душана цара српског : 1349 и 1354 / на ново издао и објаснио Стојан Новаковић

Законик цара Стефана Душана српског 1349. и 1354. године друго је издање Душановог законика које је приредио Стојан Новаковић. Књигу је објавила Задужбина Илије М. Коларца у Београду 1898. године. Након првог издања, које је приредио 1870. године и у којем је одустао од првобитног уређења чланова Законика цара Стефана Душана, под утицајем критике и сопственог историографског рада, Новаковић је дошао до закључка да треба припремити ново издање. чиме би се поштовао првобитни састав законских одредби. Припрему другог издања пратио је значајан Новаковићев рад на издавању других правних споменика српске средњовековне државе, као и његов рад на правној историји, о чему је објавио више радова. Између првог и другог издања Новаковићевог дела појавила су се два издања Душановог законика руских истраживача Теодора Зигела и Тимофеја Флоринског. Уз Душанов законик, Зигел је објавио Закон цара Јустинијана и делове синагмата Матије Властара, док је Флорински поред Душановог законика објавио Закон цара Јустинијана и Скраћену синагмату Матије Властара. Према оцени Николе Радојчића, ова издања су била испред достигнућа тадашње српске историографије и могла су послужити као поуздан ослонац за друго Новаковићево издање. Основа за друго Новаковићево издање био је, као и за прво, призренски рукопис. Преузео је чланове 187 и 188 из Атонског рукописа, члан 189 из Бистричког (овај чланак се налази само у овом рукопису), а преузето је последњих дванаест чланова рукописа и Говор цара Душана, уз Законик. из раковачког рукописа. Обимна уводна студија углавном је посвећена рукописној традицији Душановог законика, али је Стојан Новаковић посветио пажњу и настанку писаних закона у српском народу, успостављању сабора у средњовековној Србији и саставу Душановог законика. Након уводне студије објављено је критичко издање текста са варијантама из других рукописа, а затим и бесплатан превод чланака на савремени српски језик. Ово издање послужило је као основа за бројна каснија издања, коришћено је у научним истраживањима, а у литератури је усвојена Новаковићева нумерација чланака.

 

A TRAVERS le royaume des serbes, croates et slovènes = Kroz Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca = Durch das königreich der serben, kroaten und slowenen

"A travers le royaume des Serbes, Croates et Slovènes" је књига француског писца и новинара Хенрија Давида која је објављена 1925. године. Књига се бави путовањем које је аутор предузео кроз новоформирану државу Краљевину СХС (Срба, Хрвата и Словенаца), која је настала након Првог светског рата. У књизи, Давид описује различите регионе, градове и села које је посетио током свог путовања, као и њихове историје, културе и обичаје. Он такође пише о политичкој ситуацији у држави, која је била у процесу консолидације након рата, као и о друштвеним и економским проблемима са којима се суочавала. "A travers le royaume des Serbes, Croates et Slovènes" је значајна књига за разумевање историје и културе Југославије и њених народа, али и за разумевање политичких, друштвених и економских прилика у региону у периоду између два светска рата.

 

 

Les pays et tes puples yougoslaves

Ретка пропагандна књига Југословенског одбора из Париза, штампана током Првог светског рата 1916. године, једна је од 82 публикације Посебне збирке Луке Ћеловића штампане током Првог светског рата 1914-1918. У Француској је постојала група научника и новинара која је на јавним скуповима и предавањима на Сорбони, у Паризу и другим већим градовима Француске информисала шире слојеве француског друштва и афирмисала српске националне интересе. Виктор Берар, Албер Мале, Огист Гувен, Емил Оман, Ернест Денис и Андре Шерадам били су најутицајнији међу онима који су преузели задатак подршке Србима и Србији. У својим новинским чланцима и новинарским радовима преносили су извештаје о догађајима на ратом захваћеном Балкану јавном мњењу у Француској и широм Европе. Најављује се идеја о реализацији југословенског простора и стварању државне заједнице јужнословенских народа.